Ipak sam ja samo surovi realista... Lepo si to rekao.
A volela bih da sam večiti optimista kao ti. Volela bih da u svakoj kapi kiše
vidim radost,od nje cveće raste. U svakoj pahulji snega veselje,od nje će deca
napraviti predivnog sneška.Hladnoća je u tvojima očima lepa,jer maštaš da je
neko tu i greje ti dušu. Prepreke nepostoje,u nama su samima bila bi tvoja
misao. Granica nema u nasim su glavama.
A ja ipak od kiše,vidim samo pljusak koji me tera da ostanem
u kući. Kad ugledam sneg,pitam se samo kolika će biti gužva u saobraćaju.
Hladnoća me podseća na prazne ulice... Prepreke su tu na svakom našem
koraku,ograničavaju nas i stvaraju tenzije. Donose frustracije i bol. Granica
ima svuda i one sprečavaju da idemo dalje,da jače mašemo krilima...one nam seku
krila...
Ipak sam ja surovi realista...a volela bih da sam večiti
optimista kao ti.
Нема коментара:
Постави коментар