Plašim se...Ne,nevolim te to znam i
to me neplaslši.
Plašim se emocija
koje se kovitlaju u meni.
Plašim se svog tuznog pogleda i
ruku praznih bez tvog zagrljaja.
Plaši me jutro bez tebe,
usnivanje bez tvojih reči,osmeha.
Plaši me ovo kratko vreme i
čuđenje i ne znam šta,kud.
Plašim se da tebe neuplašim i
da nenestaneš.
Plašim se ponekad hladnoće u tvom glasu,
ravnodušnosti.
Plašim se da se nesnalaziš,
da ćeš se uspaničiti i nestati.
Plašim se da nećeš umeti da ispratiš moje emocije.
Plašim se da nećeš moju želju i dodire razumeti.
Plašim se da ćeš nestati,
pre nego smo išta i uspeli.
Ali ono zbog čega drhtim,
što me tera da mislim onoliko koliko ti neželiš,
što mi noćima neda sna.
Plašim se da ćeš nestati iz mog života onako skroz,potpuno.
A onda se plašim da li ću ja umeti bez tebe…
ravnodušnosti.
Plašim se da se nesnalaziš,
da ćeš se uspaničiti i nestati.
Plašim se da nećeš umeti da ispratiš moje emocije.
Plašim se da nećeš moju želju i dodire razumeti.
Plašim se da ćeš nestati,
pre nego smo išta i uspeli.
Ali ono zbog čega drhtim,
što me tera da mislim onoliko koliko ti neželiš,
što mi noćima neda sna.
Plašim se da ćeš nestati iz mog života onako skroz,potpuno.
A onda se plašim da li ću ja umeti bez tebe…
Нема коментара:
Постави коментар