U očima drugih...

 Grad je utonuo u san...još poneki zalutali prolaznik na ulicama.

Na zadnjem sedištu taksija spokojna,utonula u svoje misli,posmtarala je usnili grad.
Taksista je često gledao ka zadnjem sedištu. Adresa na koju je vozio bila mu je dobro poznata. Mnoge gradske devojke  često je prevozio tamo,radnice najstarijeg zanata još češće.

Ona je bila potpuno atipična. Ispod maske krilo se lice kome nije mogao proceniti godine. Bila je obučena jednostavno,ali sa ukusom. Svaki se deo uklapao,čak i nemirno vezane pertle. Odavala je utisak obične devojke,ali njen pogled je bio misteriozan.
Video je kako u tren oka kuca poruku,a zatim sa očima koje se cakle čeka odgovor. Pretpostavio je da je i smešak tu,samo ga je maska vešto skrivala.
Čak i neposlušan čuperak odavao je bezbrižnost.
Vožnja je trajala kratko,a on nije prestajao da se pita.

Šta li je ovo nemirno biće  dovelo u njegov taksi? Zašto je pospani čuperak lutao ovako kasno ulicama grada?
Adresa? Ta tako znana  adresa. Šta li je navodi tamo? Ko li je dočekuje u gluvo doba noći?


U očima drugih... U njegovim očima ona je bila zalutalo mače. Biće željno radosti i bezbrižnosti. Njenu pojavu i glas nikako nije mogao povezati sa mestom na koje je dovezao. Njen krotki pogled dugo ga je pratio u mislima.

Iza zatvorenih vrata,sa druge strane ogledala bio je samo njihov svet.
Energiju koja se osećala među njima,osetio bi svako ko se našao u njihovoj blizini.
Gledali su se tako gladno,a opet tako nežno i samo čekali tren da ostanu sami i zagrle se.
Smešak je njihov štit. Čim bi se jedno nasmešilo i drugo je ozario osmeh.
Bili su dovoljni jedno drugom.
O svetu iza vrata nisu mislili.
Zagrljajem su se branili od surove sredine.


U očima drugih ona je bila bludnica,neko ko je otimao tuđe i kvario idilu. Bila je neko ko staje  na put sreći,ko otima ljubav i prlja čistotu njihovog odnosa.

U očima drugih on je bio veran momak,čuvar svoje veze i zaštitnik.
Vitez koji je čuvao svoju voljenu i branio njihovu tvrđavu.

U njihovim očima zaspao je ceo svet...