Samo drži me za ruku...

 Polako...

Da,duboka je voda...a ovaj most je tako uzak...

Klizavo je,znam...

Lagano...

Daj mi ruku,ne plaši se...

Gledaš me i bezglasno pitaš zar mene nije strah.

U mojim očima ne prepoznaješ ništa.

Deluju ti prazne,a u meni je vulkan...

Plašim,plašim se...  Bog sam zna koliko...

Lagano zakorači,drži me za ruku...

Kad susretneš se sa mojim pogledom u njima će promena biti vidljiva.

U njima prepoznaćeš jačinu...

Jaka sam kad me držiš za ruku...

Koračaj,nezaustavljivo,pazi na svaki korak.

I ako posrneš,ne plaši se...

Nećeš pasti,neću ispusti tvoju ruku.

Oluja se sprema,sivi oblaci prekrili su nebo.

Na tvojoj strani već je mrak.

Sunce sa moje strane zaslepljuje ti vidik.

Jedino što vidiš su moje oči...

One su tvoja vodilja

u njima je samo podrška...

Bezuslovna...

Šta god se dogodilo,uvek će sjaj u njima biti tvoj štit...

Poneka kap kiše i jak vetar najavljuju nevreme...

Hrabro...

Stigao si skoro do pola puta...

Nestabilno je,znam...

Osećaš da gubiš tlo pod nogama.

Tu sam,ne brini...

Vetar me ne drži na mestu,ali tvoju ruku držim čvrsto.

Pogledaj me...

Hajde,znam da možeš...

Verujem da nije lako i da već osećaš bol u čitavom telu.

Sigurno ti je hladno,drhtiš.

Na tvom licu su suze ili to samo kiša pada...

Ne želim da mislim,ni o čemu...

Koncentrišem se na svaki naš korak.

Polako koračam i držim tvoju ruku.

Hajde,još sasvim malo...

Sunce je ovde,ugrejaćemo se...

Strah neka ti da snage...

U trenu kad most srušio se u duboku reku,bio si u mom zagraljaju...

Preplašeni i zbunjeni čvrsto smo se grlili...

Tela su se tresla od straha,još uvek je poneka suza bila u oku.

Vetar je duvao nesmanjenom jačinom.

Pljusak se spustio u trenu...

Nismo osetili...

Grlili smo se još jače i gledali sa blagim smeškom...

Nisi me pustio iz svog zagrljaja,samo si prebacio ruku da koračamo zajedno...

Pogledali smo se puni želje i neke n

ovo otkrivene  nade.

Krenuli smo u susret suncu...