Čuvaj se...

Foto by:A.Stojanovic

I nisam te želela. Nisam te volela. Samo malo zabave u ova čudna vremena. Samo pruženu ruku i zagrljaj. A onda si me poljubio... Nije to bio filmski poljubac. Nisu od njega čak ni kolena klecala. Ali tvoje usne su tako savršeno prijanjale na moje,da sam samo želela još i još i još. A onda si me i zagrlio. Ne nisam se istopila. Nisam čak ni drhtala. Ali sam na tvojim grudima poželela da sanjam neki novi i srećniji svet. A onda si me dodirnuo. Nije to bio dodir od kog se ledi dah. Nije čak bio ni idealan. Ali svaki tvoj dodir otvrao je nove horizonte. Sa svakim sam uranjala u neki novi univerzum.
I tu smo stali... Nismo dotaknuli sedmo nebo,ipak je ovo nesavršeno vreme. Od tada te nema... Ne boli,ne patim. Samo želim da znam,zašto? Toliko puta postavljeno pitanje bez odgovora. Reči se gube na neliko kilometara od naših gradova. Na pozive ne odgovaraš. Na skaype,odavno  offline. Tražila sam te pustim ulicama tvog grada. Svaki je prolaznik imao tvoj pogled. Hrabrosti nisam imala na tvoja vrata da zakucam. Uspela sam te pronaci...Zajednički put do mog grada. Mazio si me... Ne,ni ovaj se put nisam istopila. Nisam te volela. Samo sam želela još i još i još... Surovi život,opet me je ostavio bez tebe. I dalje sam tragala,ali moje molitve ostale su ne uslišene. Skupila sam hrabrost i došla na tvoj prag. Večeras sam te videla... Nisam te dodirnula,blag poljubac u obraz i tvoj pogled za autobusom koji odlazi... Nema te...
Vise nemam ni nadu,više ne postavljam pitanja. Samo tužan uzdah za vozom sudbine koji te odvozi daleko od mene.. Čuvaj se...