Crni anđeo...

Pojavio si iznenada,nepozvan i ne najvaljen.Kao letnja kiša da mi pokvariš dan. U mislima šetas i ulaziš u san.Psujem,iako ženstveno nije i mrštim se.Davno smo zatvorili knjigu sa sagom o nama.Zaboravili je u hodnicima nadanja i bola.Zašto se vraćaš na mesto zločina?Zašto otvaraš korice zapečaćene suzama?Rane koje su zacelile ponove sveže postaju.Ali i dalje briga te,na moju poneku nevešto izgovorenu nežnost,kao da glavu okrećeš,smeješ se mojim mislima upućenim tebi...i i dalje je za tebe sve ovo, i dalje smo za tebe mi samo gruba šala nekoga ko surovo meša karte naših života...Da,i sada znam...ja nisam htela anđela,htela sam crnog đavola,od tebe sam to i dobila. . .stavio si prah na telu mom koji nikad,nikad neće proći. . .