Napisaću ti pesmu,
ali ne znam hoću li umeti.
Osmeh se ne može utkati
u sonet.
Za sav merak koji donosiš
ne postoje sintagme.
Prekrasnim bojama kojima toniraš moj život,
ni slikar najspektakularniju sliku naslikao ne bi.
Ne postoje četkice,ni toliko nijansi da naslikaju taj trenutak kad sunce tvog osmeha ugledam na nebu života.
Ni u najiskrenijim molitvama,
ne bih mogla izraziti zahvalnost što te je Bog doveo na moj put.
Sva krasota sveta ne može stati u ovih stihova nekoliko,
jer ovaj svet činiš jednostavnijim mestom za život.
Tvoja hrabrost zasenila bi svakog viteza.
Sve svetlosti planete ne mogu zamračiti svetlo koje pružaš zemlji.
Još se nisu rodile reči da završim ovu pesmu...
Ali napisaću ti pesmu,
iako ne znam hoću li umeti....
🐞
Нема коментара:
Постави коментар