Nisu znali...

 I rekli su mi da neću moći,

rekoše da ne znam šta život nosi.

Kao pesak kroz prste proći će svaki tren

i teret na leđima postaće pretežak.

I rekli su da ne razumem,

da godine mi mudrost nisu donele.

Kao zrna peska u peščanome satu

otkotrljaće se dani i godine.

I rekli su da balast život na nejakim plećima

i bez terata je težak.

Kao talas nestaće sve

i stranice u kalendaru izgubiće smisao.

I rekli su...

A nisu znali da je potrebno samo nekoliko zrna,

samo nekoliko trenutaka radosti,

samo tvoj osmeh, šapat...

i istog trena okrećem satić naopako,

prevrenem svet, zaustavim planetu,

nebo na ramena stavim,pomerim planine,

sve to jednom rukom dok me za drugu držiš ti...

🐞