Dozovem te u san...

 Kad nema te i

ne mogu da dodirnem te,
dozovem te u san.

Kad ne mogu da zagrlim te i
mirno usnijem na tvom ramenu,
dozovem te u san.

Kad nema tvog osmeha i
sjaja u oku,
dozovem te u san.

Kada nema spokoja i
radosti,
dozovem te u san.

Kada nema šapata i
reči tvojih najnežnijih,
dozovem te u san.

Kada tišina postane prejaka i
u mislima odvazanja samo tvoj glas,
dozovem te u san.

Kad nedostajanje postane prejako i
osetim fizičku bol,
dozovem te u san.

I kada dozovem te u san...
tu je mir i sve na svom mestu je.

I kada dozovem te u san...
grlimo se jako i gledamo dugo.

I kada dozovem te u san...
osmeh je tu najdraži i pogled pun topline.

I kada dozovem te u san...
vreme kao da stalo je i samo mi u celom univerzumu.

I kad dozovem te u san...
za ruku držiš me i ceo svet postane moj.



I kada dozovem te u san...
ti često ***** ...i onda shvatim da sve je samo san...

🐞