Dozovem te u san...

 Kad nema te i

ne mogu da dodirnem te,
dozovem te u san.

Kad ne mogu da zagrlim te i
mirno usnijem na tvom ramenu,
dozovem te u san.

Kad nema tvog osmeha i
sjaja u oku,
dozovem te u san.

Kada nema spokoja i
radosti,
dozovem te u san.

Kada nema šapata i
reči tvojih najnežnijih,
dozovem te u san.

Kada tišina postane prejaka i
u mislima odvazanja samo tvoj glas,
dozovem te u san.

Kad nedostajanje postane prejako i
osetim fizičku bol,
dozovem te u san.

I kada dozovem te u san...
tu je mir i sve na svom mestu je.

I kada dozovem te u san...
grlimo se jako i gledamo dugo.

I kada dozovem te u san...
osmeh je tu najdraži i pogled pun topline.

I kada dozovem te u san...
vreme kao da stalo je i samo mi u celom univerzumu.

I kad dozovem te u san...
za ruku držiš me i ceo svet postane moj.



I kada dozovem te u san...
ti često ***** ...i onda shvatim da sve je samo san...

🐞

Zauvek...

 Zauvek ostaće u meni ta noć. 

Noć koja je ostavila pečat bola i besmisla. 

Zauvek ostaće u meni taj tren.

Tren nemoći i srušenih očekivanja. 

Zauvek ostaće u meni taj pogled.

Pogled na srce raspuklo i ruke krvave od posečnih nadanja. 

Zauvek ostaće u meni taj uzdah.

Uzdah izgubljnih snova i propuštenih prilika. 

Zauvek ostaće u meni trud.

Trud za neko naše nebo i sunce na horizontu.

Zauvek ostaće u meni taj tmuran dan.

Tmurno nebo i oluja koja se sprema. 

Zauvek ostaće u meni reči.

Reči zbog kojih su noći besane i pogled besciljan.

Zauvek ostaće osmeh.

Osmeh tvoj najmiliji i oči koje se smeše. 

Zauvek...ako zauvek postoji ...ostaćeš u meni zauvek...

🐞

Priča bez kraja...

...Ne znam hoću li umeti da ti dočaram svaku iskricu koja je donela bljesak sa sobom kad sam te prvi put ugledala.

Ne znam umem li dočarati damare srca,koji su samo navodili na osmeh.

Želim te od prvog trena i ti to znaš...osećaš svakim mojim uzdahom.

Pogled ti govori sve ono što možda ne umem pretočiti u reči.

Zbunim se,izgubim se u tvom pogledu...Tek osmeh u njemu potonem do najudaljenijeg dela duše....Ako nakon toga i namigneš ....gotovo...gubim tlo pod nogama...tog trena i svet da stane ne bih primetila...

Kao da smo se grlili u predhodnim životima...Znaš kako nežno dotaknem tvoje lice,iako znam koliko te to smara.

A samo želim da si tu...

Želim samo tebe i ti to znaš,koliko si to samo puta čuo.

To je jedino što uspem da izgovorim.

Zagrljajima,poljupcima,nežnošću ti govorim više od reči...

Govorim ti želim te...želim samo da se sklupčam u tvom zagrljaju,da zaspim na tvojim grudima i da nas jutro snene produdi...

Tako malo mi je potrebno od tebe...neka poruka,poneki poziv u gluvo doba noći ili još bolje -Stižem za minut- ili - Dođi-...zagraljaj kad si tu i nežnost...beskrajna nežnost...iako znam da muči te...

Toliko malo,ali često i to malo ne dobijem.

Strpljiva sam...beskrajno strpljiva i razumem te. Sve te razumem...

Samo budi tu...