Oprosti moram krenuti...Boleće znam.
Moja ce duša ostati u tvojim rukama,
a moja u tvojim.
Oprosti moram krenuti...
Sasvim lagano.
Možda će tako bol za nijansu biti slabiji.
Oprosti moram krenuti...
Oboje znamo da ako sada ne krenem,
svakim će danom sve teže biti.
Oprosti moram krenuti...
ne zato što te nevolim,
moram otići,jer je ljubav prejaka.
Oprosti moram krenuti...
poznajemo se i znam način na koji dišeš i
nepogrešivo naslutim misli u tvojoj glavi.
Oprosti moram krenuti...
poznaješ način na koji dišem i
nepogrešivo naslutiš misli u mojoj glavi.
Oprosti moram krenuti...
oprosti i za svaku besanu noć
za svaku bol i suzu oprosti.
Oprosti moram krenuti...
Odoh u svoj svet,da čuvam svoj zid
i noći probdijem sa mislima o tebi.
Oprosti moram krenuti...
Jutro...Lagano se budim,nov dan čeka,san je bio divan,okrećem se u krevetu...
Bez tebe sve gubi smisao...
Dragi ljudi,osmesi i zagrljaji,svećice na torti i rodjendanska pesma...
Bez tebe sve gubi smisao...
Prve petice,radost,prihvatanje,najlepši crtež,priredba...
Bez tebe sve gubi smisao...
Divan jesenji dan,šetnja,šuma u tonovima žute i narandžaste...
Bez tebe sve gubi smisao...
Neko bitan i drag,malene ručice,već su i porasle...
Bez tebe sve gubi smisao...
Tužna sam,boli jako,neko piše...
Bez tebe sve gubi smisao...
Divan pejzaž,lepota,smeh...
Bez tebe sve gubi smisao...
Volim te,ljubav,tuđe oči...
Bez tebe sve gubi smisao...
Drage poruke sa raznih strana,one koje volim...
Bez tebe sve gubi smisao...
Noć,preduga noć,teško san na oči dolazi...
Bez tebe sve gubi smisao...🐞
Prilaziš mi laganim koracima. Ne vidim tvoje oči. Glava ti je oborena. Pratiš kuda hodaš. Zbunjena sam i željna sam te.
Toliko sam dugo čekala ovaj susret. Drhtim,ali telom odajem jačinu. Ne želim da te pokoleba moj setni pogled i poneki trzaj tela.
Približavaš se...
Na nekoliko koraka od mene,podižeš glavu i osmeh. Celo lice ti je u osmehu. Na tvoj osmeh uzvraćam širokim osmehom.
Ne progovaraš ni reč. Razumemo se pogledima.
Pružaš ruku,tražiš moju ruku i približavaš me sebi. Tvoje lice je ispred mene,usne na nekoliko milimetara od mojih.
Zastaješ za tren da me pogledaš duboko u oči.
Tvoj pogled putuje do najudaljenijeg atoma moje duše.
Hrabro izdržavam tvoj pogled,iako je u meni vulkan.
Sklapaš oči,znam šta sledi...
Polako i ja spuštam kapke...
Sve ovo traje nekoliko sekundi,a meni se čini kao večnost.
Usne su tu,pronašle su moje,ljubiš me najslađe...
Grlimo se,stapaju nam se duše...
Nesvesni sveta i vremena koje teče,željni jedno drugog.
Trenuci koje smo sanjali.
Iz poljubca prelazimo u zagraljaj,tvoja glava je na mom ramenu.
Još uvek ubrzano dišem...
Podižeš pogled i gledaš me pravo u oči.
Lagano me miluješ po obrazu,uzimaš moje šake.
Čekam...znam da je jednom putu došao kraj,a početak našeg tako je blizu. Više se ne plašim.
"Sve je gotovo", lagano izgovaraš i naglašavaš svaku reč.
Ćutim i upijam te pogledom.
Namiguješ mi...
Izmamio si mi osmeh...
Blag poljubac na dlanu i dodir po obrazu.
"Samo sam tvoj",čujem te i osmehujem se.
Kao u ogledalu moj osmeh je tvoj.
Gledamo se kroz smešak...
Osećamo jedno drugo.
Spokojni smo i sigurni da dolaze bolji dani.
Osmeh prelazi u poljubac..
Ljubimo se željno i gladno,a opet tako nežno i predano...
Oboje znamo...ljubili smo se i u drugim svetovima...
Grad je utonuo u san...još poneki zalutali prolaznik na ulicama.
Na zadnjem sedištu taksija spokojna,utonula u svoje misli,posmtarala je usnili grad.
Taksista je često gledao ka zadnjem sedištu. Adresa na koju je vozio bila mu je dobro poznata. Mnoge gradske devojke često je prevozio tamo,radnice najstarijeg zanata još češće.
Ona je bila potpuno atipična. Ispod maske krilo se lice kome nije mogao proceniti godine. Bila je obučena jednostavno,ali sa ukusom. Svaki se deo uklapao,čak i nemirno vezane pertle. Odavala je utisak obične devojke,ali njen pogled je bio misteriozan.
Video je kako u tren oka kuca poruku,a zatim sa očima koje se cakle čeka odgovor. Pretpostavio je da je i smešak tu,samo ga je maska vešto skrivala.
Čak i neposlušan čuperak odavao je bezbrižnost.
Vožnja je trajala kratko,a on nije prestajao da se pita.
Šta li je ovo nemirno biće dovelo u njegov taksi? Zašto je pospani čuperak lutao ovako kasno ulicama grada?
Adresa? Ta tako znana adresa. Šta li je navodi tamo? Ko li je dočekuje u gluvo doba noći?
U očima drugih... U njegovim očima ona je bila zalutalo mače. Biće željno radosti i bezbrižnosti. Njenu pojavu i glas nikako nije mogao povezati sa mestom na koje je dovezao. Njen krotki pogled dugo ga je pratio u mislima.
Iza zatvorenih vrata,sa druge strane ogledala bio je samo njihov svet.
Energiju koja se osećala među njima,osetio bi svako ko se našao u njihovoj blizini.
Gledali su se tako gladno,a opet tako nežno i samo čekali tren da ostanu sami i zagrle se.
Smešak je njihov štit. Čim bi se jedno nasmešilo i drugo je ozario osmeh.
Bili su dovoljni jedno drugom.
O svetu iza vrata nisu mislili.
Zagrljajem su se branili od surove sredine.
U očima drugih ona je bila bludnica,neko ko je otimao tuđe i kvario idilu. Bila je neko ko staje na put sreći,ko otima ljubav i prlja čistotu njihovog odnosa.
U očima drugih on je bio veran momak,čuvar svoje veze i zaštitnik.
Vitez koji je čuvao svoju voljenu i branio njihovu tvrđavu.
U njihovim očima zaspao je ceo svet...
