Volim te...

Suviše umorna da bih pisala.
Suviše tužna da razloge nalazim.
Suviše smorena da misli smirim.
Suviše rastrzana da sebe pronađem.
Suviše ranjena da vreme ranu zaleči.
Suviše bolna da bol tako lagano umine.
Suviše sati da pitam se čemu teku.
Suviše dana da smisla im nema.
Suviše godina u magnovenju što prođoše.
Suviše slova…ali napisaću ti…eto…ipak ću ti napisati  kako te volim…

Volim te poljupcima dok nežno tragam po tvom telu,tražeći središte tvoje duše.
Volim te zagraljem kad na tvom ramenu nađem mirnu luku.

Volim te drhtajem kad primičeš mi se lagano.
Volim te snovima u kojima sve tako lako je.
Volim te telom kad žudim i drhtim za tobom.
Volim te kad se spajam sa tvojom dušom.
Volim te kad ljubav vodim sa tvojim mislima.
Volim te suzama kad ne postoji mogućnost da dodirnem te.
Volim te čekanjem kad dani prolaze,a nemam te.
Volim te koracima kada me vode do tebe.
Volim te vrhovima prstiju dok ispisuju putanju po tvom telu.
Volim te jutrom kad sneno me probudi na tvojim grudima.
Volim te svakim pisamcetom na displeju kada to najmanje očekujem.
Volim te svakim pozivom kad čujem te pred san.
Volim…

Ali ti neću reći zašto…ne znam zašto i na teška pitanja odgovore nikad ne nalazim…