I onda me pitaju
zašto ga volim...
A on, samo jednim osmeh
donese sunce u tmuran dan.
I onda me pitaju...
A on, poljupcima
unese spokoj.
I onda me pitaju...
A, on dodirom
aktivira vulkan i pomeri planine.
I onda me pitaju...
A, on svakim jutrom na njegovom ramenu
smiri sve moje bure i mirno more ispuni dan.
I onda me pitaju...
A on, šapatom učini da zadrhtim
i da platno života ispuni tonovima žute i plave.
I onda me pitaju...
A on, pogledom otera sive oblake
i donese sunce u svaki naš dan.
I onda me pitaju...
A on, svakim zagrljajem učini da planeta stane
i celi svet smesti se u njegove šake.
I onda me pitaju...
A on, svakom porukom zaustavi sve kazaljke sveta
i vreme stane.
I onda me pitaju...
A on, nežnošću stvori jedan mali praznik
i misleći na to dobijam snagu za svaki naredni dan.
I onda me pitaju...
A on, jačinom i sigurnošću učini da potonem do najudaljenijeg atoma svog bića
i znam da tamo sigurna sam.
I onda me pitaju...
A on, samo pomisao na njega složi sve kockice
i budu baš tamo gde trebaju biti.
I onda me pitaju...
🐞
