...Ne znam hoću li umeti da ti dočaram svaku iskricu koja je donela bljesak sa sobom kad sam te prvi put ugledala.
Ne znam umem li dočarati damare srca,koji su samo navodili na osmeh.
Želim te od prvog trena i ti to znaš...osećaš svakim mojim uzdahom.
Pogled ti govori sve ono što možda ne umem pretočiti u reči.
Zbunim se,izgubim se u tvom pogledu...Tek osmeh u njemu potonem do najudaljenijeg dela duše....Ako nakon toga i namigneš ....gotovo...gubim tlo pod nogama...tog trena i svet da stane ne bih primetila...
Kao da smo se grlili u predhodnim životima...Znaš kako nežno dotaknem tvoje lice,iako znam koliko te to smara.
A samo želim da si tu...
Želim samo tebe i ti to znaš,koliko si to samo puta čuo.
To je jedino što uspem da izgovorim.
Zagrljajima,poljupcima,nežnošću ti govorim više od reči...
Govorim ti želim te...želim samo da se sklupčam u tvom zagrljaju,da zaspim na tvojim grudima i da nas jutro snene produdi...
Tako malo mi je potrebno od tebe...neka poruka,poneki poziv u gluvo doba noći ili još bolje -Stižem za minut- ili - Dođi-...zagraljaj kad si tu i nežnost...beskrajna nežnost...iako znam da muči te...
Toliko malo,ali često i to malo ne dobijem.
Strpljiva sam...beskrajno strpljiva i razumem te. Sve te razumem...
Samo budi tu...
