Laž...

...

Sve je bila laž. Svaka izgovrena reč,svaki osmeh,pa čak i ono "Živote moj" koje tako slatko sklizne sa tvojih usana. Sve je bila samo igra,nežni dodiri koju budili su davno zaboravljene osećaje. Igra strasti i ponora,igra želje i straha. U najnežnije poljupce svijao si laži. U najjače zagraljaje donosio skrivenu bol. Pa,čak i osmeh bio je tu da ukrade najtananije osećaje. Sve je bila samo igra i laž. A ja sam strahom skrivala svoje ranjeno srce. Sagradila sam zid i osmehom branila pristup. Bio si tako dobar sa lažima,tako dobar u svojim igrarijama. Pružila sam ti ruku,onda te grlila najjače,a ti znao si sa mojim osmehom. Lagano si rušio zid oko mog srca,dok ono nije palo u tvoje dlanove. Predalo ti se nevino i dečije. Kucalo je u tvojim rukama,živelo i disalo. Grlio si najjače,a moju dušu grejao lažima. Tako su bile lepe laži,da prevario si i srce toliko puta slomljeno i otporno na bol. Predalo se... A kada više nije bilo potrebe za osvajanjem,kada si znao svaki njegov damar,kada si osmehe čitao...krenuo si dalje. Na provaliji života ostavio si sve... Otišao si dalje da novo srce osvajaš i drugu dušu greješ lažima.