<3 Noćas
sam poletela,ali ono pravo,odistinski... Neka nisu dovoljne reči da
iskazu taj trenutak kad sam te ugledala..Posle toliko godina Bog me je
doveo na tvoj put. Danas sam zagrlila čitav svet. Uhvatila sam zvezdu
padalicu koja mi se spustila na dlan i sa njom poletalela
...visoko...daleko od zlih očiju i suza... Ne,ja nisam
gradila svoj bol na tuđim suzama... Dobila sam samo ono što mi
pripada...po zasluzi,po prstu sudbine... Tvoj sjaj u oku...rekao je
sve...Noćas je nebo bilo moja granica...I znam da ce Mesec mog
života vrlo brzo zaći i da ću pasti u ponor sopstvenih želja i
nadanja...ali taj tren,taj pogled i osmeh...bili su vredni...i ova
noć...jedna i prva posle toliko noci opet cu sa molitvom zaspati,ali
ovaj put sa smeškom na usnama i spokojno...Hvala ti Bože! Hvala ti,bebo za miran san bar ove noci......i znas ti kako ja to uvek kažem odavde do neba i još dalje do beskraja...volim te...♥
Bila sam samo jedan tren u toliko treptanja tvojih...
Bila sam samo takt u muzici tvog života.
Bila sam samo latica u bašti tvojih strasti,samo zvezda na nebu tvojih nadanja.
Bila sam samo vlas u kosi tvoje sudbine,sam nit u košulji tvog stradanja.
Bila sam samo kap u moru tvojih snova,samo zrno peska u pustinji tvog maštanja...
